Да реч Бугарин, а нарочито реч Бугар, од које је прва и постала наставком ин, има у српском језику и значење којим се не бележи име народа, то је ствар несумњива. За реч Бугар имамо о том сведочанства и у Вука и Даничића Речнику. У академском речнику код речи Бугар вели се, да она значи што и Бугарин, име народа, а по том и: свињче. Ово друго значење је у Боци. За прву реч Бугарин, у истом речнику, вели се да значи: 1. име народа, 2. презиме или управо надимак место презимена и 3. мушко име. У народним песмама има Бугар-Кабаница, испод које често сине скерлет и кадива, за тим има у једној песми из Приморја (Slovinac за 1882 бр. 14.) да се Милош назива бугарином једним, који се научио јести из таса дрвенога и пити влашке бундурије, па онда у зборнику Вукових песама (2. књига): „ид’ одатле црни бугарине! да с’ донио бугарску копању ако бих ти и усуо вина; за те нису чаше позлаћене. У Србији има: Бугарине, место под виноградима у округу шабачком: виноград у Бугаринама; Бугариште, место под ливадама у крушевачком округу; Бугариновац, село у срезу добричком, округу топличком. Најпосле у Приморју и Хрватској од 16. века долази: 1, глагол бугарити у смислу запевања, ја-
