77
ност која сакати и непоузданим чини сваки научан рад и оних људи, који су далеко од сваких аспирација националних. Отуда долази да Бугари, желећи и сами показати оно богатство народних умотворина које је из српскога народа изнео Вук и други, а које још није исцрпљено, прилазе послу са свим ненаучно и лако, па купећи песме и народне умотворине из спорних земаља, које се језиком и обичајима несумњиво разликују од њихових чисто бугарских земаља, по сведочанству писаца и људи који врло блиско Бугарима стоје, као нпр. Иречек, дотерују их и кваре, према језику страном тим земљама. На послетку отуда долази да наука не може да чини тако потребна и тако неопходна сигурна упоређења језика и обичаја по разним крајевима балканских словенских земаља.
И поменути зборници Качановскога и Чолакова су из истих крајева: први из Шоплука, а други из Ниша и Ђустендила. О њихову научном достојанству ево како се изражава човек, који за цело не штити никакве српске аспирације: „у Чолакова су песме издане „небрежно и худо.“ Западно-бугарски зборник Качановскога је готово искључно шопски...... само се мора врло жалити, што у овом академском издању има необично много погрешака,
