којима има и до сад необјављених. Уз песме г. Јастребов је описао и обичаје онамошњега народа, те је тим његова књига добила још већу вредност. Песме и обичаји су из Призренсе и Пећске околине, из Поморавља и из Дабра.
Обилност и богатство материјала који г. Јастребов износи, „чудновато“ слагање свих описаних обичаја са српским обичајима, карактеристике и особине језика, слагање многих њим саопштених песама, које се находе у Вукову зборнику српских народних песама – све је то обратило на се велику пажњу у ученом свету. Услед тога зборник г. Јастребова удостојио се до сад неколиких приказа и оцена, нарочито у руској литератури. Гг. Д. Никољски, Ровински и професор Веселовски у Извештајима словенскога добротворнога друштва и у Журналу рускога министарства просвете донели су прилично дуге рецензије о књизи г. Јастребова. Сви су признали и истакли важност материјала који је марљиви и савесни руски трудбеник изнео; а многе је изненадила и она светлост, коју је г. Јастребов својим зборником бацио на етнографске одношаје Македоније, на језик, живот и обичаје Македонаца, јер су сад невољно морали видети да онамо у Македонији мало друкчије стоје ствари, но што су их до сад износили и ученом свету пред-
