опазио и забележио још Вук и као што данас тврди П. Драганов. После свега овога нашли смо још да се старословенско лъ замењује са ол и са у (са у: Скопље, Куманово, Штип; у Копановаца и Пијанаца, дакле, а, као што Вук у Додатку тврди, има га и у Брсјака.) На послетку нашли смо на место шт и жд: 1, чисте гласове ћ и ђ не само на северу од Скопља и Шаре, где је оно редовно и несумњиво, као што вели Драганов, но и у Дабру. (Лазарово Поље, Дреница, Галичник), а по Вуку има га и у Брсјака; 2, да онамо где, по Драганову, ћ и ђ нису чисти они гласе као меко к и г или д (кј и гј или кь и гь).
Кад узмемо, као што смо већ рекли, да се српско у, које се и данас у Македонији налази, из јуса развило преко о чему у прилог, поред онога што је већ речено може ићи и факат да се јус замењује са о нарочито у оним крајевима Македоније, где је историски потврђено да су, при досељењу на балкански полуострв, били Срби;[1] и, кад узмемо даље на ум оно
- ↑ Србија, на Бистрици, Његуш јужно од Водена још и данас сведоче и тврде непобитно истинитост казивања Порфирогенитова да су онамо били Срби и да нису, после, сви отишли к Дунаву и Сави - Интересно је да се баш у тим крајевима налазе и назали, којима трага у Бугарској нема.
