53
за личну заменицу ни и ви место нам и вам (Левач, Жупа), а у једнини је номинатив: ја, ти, он.
Акцента има четири: два дуга и дба кратка. У вишесложних речи може се на крајњем слогу бити само високодуг. Речи од једнога слога могу имати само или оштар или високодуг акценат.
Кад смо овако побележили главније разлике и особине српскога и бугарскога језика, да их упоредимо сад са карактеристикама које смо видели у македонскоме говору, те да видимо како оне стоје према српском а како према бугарском, затим има ли чега различнога у њима и од једнога и од другога, и како је то различно према српском и према бугарском.
У македонском говору, као што смо већ видели, нашли смо, пре свега, тројаку замену јуса: а, о, у, и, осим тога, нашли смо на крајњем југозападу назално он, ан; на против нигде нисмо нашли место јуса ъ. Даље смо нашли да у македонском говору има полувокала, али да је њихова влада како ограничена и да се они замењују са о и е. Још даље нашли смо да се старословенско ѣ по правилу замењује са е, као што тврди Григоровић. Осим тога нашли смо да у македонском говору долазе редовно меки гласови љ и њ, као што је
