Дабром се зове долина којом тече Црни Дрим од Шаре до Оридског језера. Онамошњи становници, по тврђењу П. Драганова, зову га Дебор, а остали Македонци Дебри. Грчки се зове Дибри, те отуда обично: Дибра.
Племена словенска која у Дабру живе ова су: Мијаци, Пољани и Кецкари. Сви они говоре истим наречијем. Предео је врло неприступан, те је слабо који од учених људи и могао доспети у Дабар. Становници су планинци и врло сурови, па и то смета бављењу странаца онамо. Од испитивача и учених људи у Дабар је први доспео, онамо и се бавио и штудије чинио Јосип Милер, лекар, који је после резултат својих проматрања објавио 1844. г. у делцу Albanien, Rumelien, und oesterreichisch-montenegrinische Grenze. Други путник који је у Дабру био и једва живот спасао јесте Рокштро. Он је свој пут описао у Reiseskizzen aus Dardanien und Albanien (Dresden 1875). На жалост његово дело нисмо могли наћи, те се њим не можемо ни користити овом приликом.
Места или села у којима Мијаци живе ова су: Лазарово поље, Доњо-Мељничани, Горњо Мељничани, Могорче, Осој, Гари, Тресонче, Селце, Раосока, Галичник, Сушице, Јанче, Требиште, Битуши, Веле-Бордо, Раостуши, Скодри-
