Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/33

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

29

са завршетком еки (меко к); акценат им је као и у српском, а много србизама има и у речнику им вели Драганов.

Облика именичких немају свију, али су по гдекоје ипак очували, као што се може видети из оних песама, које је још Вук у Додатку саопштио. У осталом то се види у неколико чак и из оних песама, које је Верковић издао.

Много више о говору Брсјака не можемо за сад, на жалост, казати. Поузданога а обилнога материјала за то не достаје још. Оно грађе што за сад има сва је у појезији, која је такође до сад била зле сређе да су се ретко са свим поуздане руке за њу прихватале. С њом се досад поступало не само маћијски но и спекулантски. Отуда осим Јастрбовљева зборника и Вукове мале збирчице у Додатку, слабо ћете где наћи верно забележених народних песама из Македоније. О Верковићу смо већ видели шта веле озбиљни научари, а зборник браће Миладинова ако и стоји релативно на бољу гласу, опет су га радили људи који су деловали у сред једне страсне борбе и очевидно стајали под утицајем Бугара, баш и да не примимо као истину поменуто казивање Јиречека о њима.

Грађе у прози: приповеткама, загонеткама, пословицама, која је тако исто, ако не и више,