11
из тога, што је за време кримске војне тај исти Н. Х. Палаузов уверавао генерала Паскијевића: да је Македонија насељена све самим Бугарима, јер Паскијевић у то није веровао.
Ова друштва и богати трговци бугарски у Букурешту и Одеси почну сад живље кретати бугарску књигу, у правцу који се већ из горњих редова може видети. Рилски игуман Неофит написао је прву бугарску граматику 1835., штампану у Крагујевцу. Он је превео и Нови Завет на бугарски 1840. године. Од године 1844. већ почињу повремена издања. Фотинов је те године отпочео месечни илустрован журнал „Љубословије.“ Од тога доба почињу се књиге штампати у Цариграду, где је Србин К. Огњановић од 1843. почео штампати бугарске књиге, и по другим местима.
Нарочито се књижевност бугарска почела развијати од кад је јаче размере почео хватати црквени спор. Око године 1856. основано је у Цариграду књижевно бугарско друштво „Блъгарска народна книжнина“, које је одмах почело издавати журнал „Блъгарски книжици.“ Године 1869. основано је друго друштво у Браили под именом „Блъгарско книжовно дружество.“ Капитал тога друштва био је 200.000 динара, а председник му је постао поменути
