Око овога времена већ почиње и бугарски црквени покрет. Први и главни борац за самосталну бугарску јерархију био је Неофит Бозбели из Котла, архимандрит, велики агитатор. Он је још 1835. саставио енциклопедију једну, и она је штампана била у Крагујевцу. Године 1848. подигнута је настојавањем и радом његовим бугарска црква у Цариграду. Око године 1853-4 бугарски трговци Мустаков, Бакалогло, Георгијев и Берон оснивају друштво „Епитропију“ с филантропском и политичском цељу, а Одески Бугари Н. Палаузов, К. Н. Палаузов и Тошков оснивају исто тако у Одеси „Настојатељство Одеских Бугара.“ Иницијатива за ово друго друштво припада Николи Палаузову, из Габрова, који је одавно био прешао у Русији, па је онамо и у службу ступио. Његов је рад за Бугаре знатан: он је давао Русима обавештаје о Бугарима, писао о Бугарима за руске новине, држао везу и руководио рад у Бугарској. Он је и реченим друштвом управљао једнако и до најновијега времена. Његов син је на руском језику писао о Бугарима, па и сам је био у руској служби. За тридесет година ово друштво бугарско у Одеси било је главни посредник у одношајима између Русије и Бугара: оно је управо било заступник Бугара код Руса. А како је оно радило, то се може видети
