Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/137

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

133

Из овога свега излази: или да су сва македонска словенска племена још од полетка била српска племена, или да су та племена још до досељења била и по станишту и по језику најближа Србима. Само се на тај начин, по нашем мишљењу, лако и природно могу објаснити факта и појаве које смо у овом малом послу изнели. Данас су она и језиком и целим животом толико блиска и српском језики и српском животу, да се разложно од Срба не могу двојити ни лингвистички ни етнографски – то је јасно и за нас, а, надамо се, и за свакога који пажљиво, правилно и беспристрасно проучи и оцени све што је од меродавнога утицаја на лингвистичку и етнографску деобу племена и народа. Јер нико неће моћи порећи да је и природније, и логичније, и научније узети да је језик Македонаца дијалекат српскога језика, пошто у том дијалекту онако видно место заузимају сви главнији гласовни закони српскога језика и пошто се одступања

    ске око 1082. године, да су се доселили „из стрмених и брдовитих места близу Саве и Дунаве, где данас Срби живе.“ То може бити само Браничево. - Види у Журнал мин. нар. просвете, чланак Васиљевскога. (На овај податак свратио ми је пажњу г. Љ. Ковачевић, за што нека му је благодарност од моје стране).