Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/134

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
130

тања и селења. И како је онда, од 6. века почињући, име Словена добило прво грађанства у свих писаца, то се име Србин и Срби примењивало лингвистички и етнографски управо само на Србе у Рашкој жупанији, а сва остала племена словенска крстила су се или племенским именима (управо именима родова), или именима новозаузетих земаља или општим именом – Словена. Тако су били па и сад су: Зећани, Хумљани, Трбињани, Конављани, Далматинци, Црногорци, Бошњнаци, Сремци, Бачвани, Банаћани, Буњевци, Шокци, Шумадинци, Рашани, Бодрићи, Браничевци, Тимочани, Брсјаци, Драговићи, Пијанци, Копановци, Пољани, и т. д. Кад су у другој половини седмога века (679) дошли несловенски Бугари у Доњу Мизију, они покоре многа словенска племена и заснују једну државу са јаком централизацијом. Овај моменат био је од такога утицаја на словенске књижевнике и научнике, да су они, смемо тврдити, без основаних разлога сва словенска племена јужно од Дунава, источно од Мораве и јужно од Косова, крстили именом – Бугарских Словена; а оне у Дакији Дако Словенима, у Панонији Панонским Словенима. Веровало се и мислило се да су сва та племена словенска у Панонији, Дакими, Доњој Мизији, Тракији, Македонији,