верењем предусрећу свако противно мишљење, и отуда да многи од њих с неким чуђењем гледају на своје суграђане: г. Мајкова, који тако добро зна српску историју, и на г. И. С. Јастребова, који се, будући на самоме лицу места више од двадесет година, није дао завести оном струјом која је у Руса била обладала. Знамо да су многи од нас ову појаву, која се и данас, ма да већ ослабљена нешто види код Руса, вољни тумачити политиком, а у понеких руских књижевника и – неким великим утицајем на њих од стране Бугара. Са своје стране мислимо, да је најближе истини и највероватније свести целу појаву на ону општу струју из педесетих и шесетих година и на, отуда потеклу, необавештеност. Ми бисмо, као Срби, желели само једно: да руски књижевници цело питање подвргну новој, озбиљној и свестраној штудији, узимљуќи у обзир све моменте који су од утицаја били и могли бити. За нас је то довољно, ми више не тражимо. Уверени смо да ће онда почети другим очима на ову ствар гледати, као што су, са задовољством помињемо, неки већ и почели гледати.
Иста та струја, у мањој мери већ с тога што је и наша снага била мања, била је у оно доба и у Срба. Отуда појави, да српско учено
