Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/110

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
106

каква корена у народу није имало нити га је оставило.

Да се, пак, етнографска разлика одзивала на историске догађаје, па да ју је и историја посредно морала забележити, о том има више сведочанства. Тако у 8. веку на балканском полуострву била су три главна дела: Романија у Тракији, македонским, тесалским, епирским и далматинским приморјима; Бугарска између Балкана и Доњега Дунава и Славинија од Балкана до Пелопонеза и Јадранскога мора, састављена из много малих кнежевина: Тимочана, Моравана, Брсјака, Драговића, Сагудата, Велегостића и. т. д. Историја овога времена поглавито је у том, што је Романија од честих војна слабила, а Бугарска се на рачун ових словенских кнежевина ширила док под Симеуном (888-927.) већина од њих није била њој силом присаједињена.[1] Тако у почетку 9. века, године 818., видимо где се Тимочани удружују с Франкима и дужу буну противу Бугара, под чију су власт потпали били. С њима су били устали и Бодрићи на Тиси и „многе словенске општине.“ Око тога је времена устао и хрватски велики жупан Људевит против Франака, и ми видимо где Тимочани

  1. Иречек, Исторія Болгаръ, стр. 171.