Page:O Makedoniji i Makedoncima - Stojan Protić.pdf/102

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана
98

(1487-1572) из Старога Града на Хвару. Он је знатан по томе, што је најстарији од кога имамо забележене три народне песме. Противно обичају поносите властеле онога доба, која је обично много држала на своје рођење, он је, како се приповеда, врло радо заметао разговор с простим народом, и особито с рибарима. И доиста понајзнатије му је дело Рибање.“[1]

Хекторовић, као што се зна, први је који говори о бугарштицама. И према свему овоме мислимо да је са свим јасно оно што он вели: „рецимо по једну..... бугарштицу средну..... да србским начином“.... Прост српски начин је, дакле, био да се песме народне тужним гласом певају.....

*

У Македонији, такође, реч Бугарин чује се најобичније у овом чистом српском облику. Ређе се чује Болгарин, а бугарски облик Блъгарин не чује се у народу никако. За то имамо три важна сведока: Григоровића, Драганова и онога Прилепчанина, кога Офејков наводи у свом полемичком зборниуку La Macedoine. Драганов изреком назива облик Бугарин општим македонским обликом.

  1. Ст. Новаковиђ, Историја српске књижевности, друго издање, стр. 124., 131., 133 и 134.