А, прво слово азбуке. Код Римљана А
се стављало испред имена младића на
војној дужности, а означавало је да су
у доба пубертета. Употребљавало се до
краја царства. Код нас А носе на еполе-
тама сви који служе у 6 пешадиском
пуку „Краља Александра I“, чије је се-
диште у Бијељини. Поред тога носили
су га сви официри, као и сва Краљева
гарда, на кокарди за владе Блаженопо-
чившег Краља Александра I Уједините-
ља. А носе на еполети и официри на
служби у пешадијској подофицирској
школи „Краља Александра I” у Београду.
(У Морзеовој азбуци а има овај знак:
.—). А на авиону означује да је авион
извиђачки. У физици а је скраћеница за
ампер.
а/а (аd acta), ставља се на акта која
су свршена и значи да их треба ставити
у архиву. Долази као скраћеница ла-
тинских речи, ad acta (у акта). Нашим
војним правилима о службеној преписци
није предвиђена.
А. 1, чехословачки школски аероплан,
двосед, двокрилац, мотор Мерцедес или
Blesk, 100 кс.
А 11, чехословачки авион за извиђање
са мотором B. M. W. (Water) 240 кс., дво-
сед. Особине као А. б 12.
А 12, чехословачки авион за извиђа-
ње, двосед с мотором Maybach, 240 кс.
својства као А. б 12.
А 30, чехословачки авион за извиђа-
ње, двосед с мотором Лорен - Дитрих 450
кс. Хоризонтална брзина 215 км.
А. б 12, чехословачки авион за извиђа-
ње, са мотором Perun II 240 кс., хори-
зонтална брзина: 190 км.; врхунац, 7600
м, брзина пењања на 1000 м. 2’, на 3000
|
м. 8’30”, на 5000 м. 19’20”. Носи 180 кгр.
горива.
АБАБ (тур.) матроз, веслар.
АБА ГАРИМА, место у Абисинији, код
кога се 1896 г. водила велика битка из-
међу Италијана и Абисинаца.
АБАЈИ, назив Плавог Нила, који носи
ова река на абисинској територији, по
изласку из језера Цана.
АБАЈЛИЈА, народни назив за коњско
ћебе.
АБАКИНКА, река у Русији десна при-
тока Кубана, на којој је, 30 септембра
1720 г., руски одред потукао турски, који
је имао 25.000 људи.
АБАНГА, поглавица људождера-црна-
ца, који насељавају предео Ниам-Ниам
и Момбуту (Конго).
АБАСА К. КОНСТАНТИН, познати ру-
ски војни писац и професор војних шко-
ла (1841—1906).
АБАСКАЛ ДОН ХОЗЕ - ФЕРНАНДО,
шпански маршал, (рођ. у Овиедо, 1743,
умро у Мадриду, 1821 г.).
Врло млад ушао у војску и, 1775 г.,
као пуковник, учествовао у рату у Афри-
ци, у Мароку, борећи се против Фран-
цуза. 1796 произведен у чин бригадног
генерала и послан на Кубу, где је утвр-
дио Хавану.
1808 г., када су се Перуанци подигли
на устанак против Шпаније, постав-
љен је за главног команданта трупа, и
потукао побуњенике. Због тог свог успе-
ха био је одликован и произведен у чин
маршала.
Ратовао је и у Аргентини. Умро је
у Мадриду 1821 г.
АБАТУЧИ, позната војничка породица
са Корзике, која је дала француској вој—
|
