Page:Ilustrovana vojna enciklopedija 1.pdf/24

Извор: Викизворник
Ова страница је лекторисана

АВИАЦИЈА

Аустријанци већ децембра месеца исте
године вршили бомбардовања авионским
бомбама. Пошто се увидео недостатак у
летећем особљу, Министар војни је 7
јуна 1915 г. донео решење да се упуте
у Француску на школовање питомци дру-
ге класе за авиатичке официре и поред
предлога командира ескадре, да се осну-
је пилотска школа код нас. За питомце
су изабрани пешадиски ипоручници Ра-
дослав Петрашковић и Јован Јанковић,
инжињерски поручници Милорад Весе-
линовић и Живојин Деспотовић, артиле-
риски поручник Војислав Новичић, ко-
њички поручник Милутин Михаиловић,
поднаредници ђаци Александар Дероко,
Фридрих Рот, Матеја Хођера, Милорад
Поповић, Петар Булић и Драгиша Вујић.
Већина ових већ је била на обуци у
ескадри, било за пилотажу или као из-
виђачи. Поред питомаца за пилотажу,
послати су још четворица да би се оспо-
собили за механичаре. После издатог на-
ређења за упућивање питомаца за изу-
чавање пилотаже у Француску, Врховна
команда је 19 јула 1915 г. одлучила да
се десет официра упуте у француску
ескадрилу на Бањици, да би свршили
осматрачки курс. Овај курс је почео 25
августа. Били су одређени следећи офи-
цири: пешадиски капетан Михаило Га-
вриловић и Марко Божовић, артилери-
ски капетан Чедомир Петровић, артилери-
ски поручник Мирослав Николић, пе-
шадиски поручник Богољуб Лазић, пе-
шадиски потпоручници Новица Ракоче-
вић, Мило Радуловић и Боривоје Попа-
дић, резервни пешадиски капетан Риста
Ристић и резервни коњички потпоруч-
ник Жарко Вучковић. Курс је услед ја-
ке непријатељске офанзиве прекинуо рад
септембра месеца. Пошто га сви при-
додати официри нису за кратко вре-
ме могли свршити, то су задржани као
осматрачи само најстарији слушаоци,
капетани Драгољуб Благојевић (који је
дошао пре ове групе), Михаило Гаври—

АВИАЦИЈА

ловић, Марко Божовић и артилериски
поручник Мирослав Николић.
 До ступања Бугарске у рат, наша Ваз-
духопловна команда се налазила у По-
жаревцу, где је доцније појачана са пет
апарата француске ескадриле са Бањи-
це. После ступања Бугарске у рат и за
време повлачења, 1915 г., она је опет
била придодата под команду Треће ар-
мије. Правац њеног отступања је био:.
Пожаревац — Ћуприја — Варварин —
Крушевац — Блаце — Куршумлија —
Приштина — Пећ — Андријевица — Под-
горица — Скадар. Број исправних апа-
рата за време повлачења прво се свео
на два а доцније на један апарат. Иако
су Аустро-Маџари и Немци имали боље
и брже апарате, чак и апарате за борбу,
иако је после уништења бензинских сла-
галишта у Крушевцу, Крагујевцу и Ни-
шу била оскудица у бензину, ипак су
авиатичари вршили своја извиђања. До-
ласком у Скадар, 27 новембра 1915 г.,
па до пријема пет француских исправ-
них апарата, наша авиација је имала
свега један апарат способан за летење,
на коме је поручник Томић преносио
пошту, новац за исхрану трупа, људе,
болеснике, официре за везу и новог на-
челника штаба Врховне команде, генера-
ла Петра Бојовића, да би одмах могао
примити дужност. Да није било овог
аероплана, отступање наше војске, и
онако тешко, било би права катастрофа.
Као што се и наша ескадра морала де-
лити услед огромног фронта а малог бро-
ја апарата, тако је морала да учини и
француска ескадрила. У току априла
морао је бити послан један одред од два
апарата у Прахово, да бн штитио про-
фијантска слагалишта од непријатељског
напада из ваздуха. Он је тамо остао, са
малим прекидима, до августа. Крајем
јуна француска ескадрила је појачана
са четири апарата, те је, нерачунајући
она два у Прахову, имала десет апарата.
У септембру месецу она је опет поде-


— 22 —