АВИАЦИЈА
ром крила и мотором „Анзани” од 500
РН, чија је највећа висина летења (пла-
фон) била 30 м. (1910 г.). Хангар за
авион је подигнут од дасака на Бањич-
ком Пољу. Француска ове године (1910)
већ употребљава авионе за извиђање на
војним маневрима у Пикардији и осни-
ва „Ваздухопловну инспекцију”. Свима
пробним летењима на Бањици прису-
ствовали су претставници власти, пошто
су то у ствари били пропагандни лето-
ви. Тако успешни пробни летови (1911
г.) чехословачког авиатичара Чермака
(док је у Француској авиација употреб-
љена, перед извиђања још и за корек-
туру гађања артилерије на маневрима
код Вердена, у Русији употребљена за
извиђање на маневрима у варшавској
области и у Немачкој, на маневрима у
околини Познања), учврстили су код на-
ших надлежних власти уверење да се
аероплан заиста може употребити у
војне сврхе. Зато је, 1912 г., на по-
четку турског рата, заплењен, на ни-
шкој железничкој станици један авион
купљен у Француској од стране Тура-
ка, донет на Бањицу и у присуству
чланова владе, пилотиран од руског
авиатичара Агафанова, који се налазио
у Београду, и извршио пробе на линији
Београд — Ниш — Ћуприја — Смедере-
во — Београд. При повратку у Београд,
апарат је, услед недостатка бензина пао,
али је доцније оправљен и са истим пи-
лотом упућен у Скопље Врховној коман-
ди, где је био и апарат „Дукс”, са којим
је Агафавов дошао, а послат је од стране
Русије. Поред овог, још децембра 1911 г.
расписало је Министарство војно конкурс
за једног официра, који је требао бити
упућен у Француску на школовање, ве-
роватно као допуна балонског одељења,
али није отишао, већ је, почетком 1912
г. расписан и други конкурс, пошто је
било одлучено да се у војсци уведе и
авиација. У Француској је ваздухоплов-
ство већ било признато за засебан род
|
АВИАЦИЈА
војске и имало је 10 ескадрила. У Енгле-
ској и Немачкој су били образовани кра-
љевски, односно авиатичарски корови. За
објављени конкурс пријавило се више
од стотине учесника, иако се тражило
само шест. После детаљног прегледа од
разних комисија, 29 априла, као држав-
ни питомци упућени су у Француску на
школовање, у Етамп, близу Париза, у
„Блериову” школу: пешадиски поручник
Милош Илић, артилериски поручник Жи-
војин Станковић и пешадиски поднаред-
ник Миодраг Томић, а у „Фарманову”
школу инжињерски поручник Јован Ју-
говић, артилериски наредници Михаило
Петровић и Михаило Новичић. За шко-
ловање сваког плаћено је по 27.000 фра-
нака. Свршивши пилотске школе, које су
трајале четири месеци и, пошто су за
500.000 динара одобреног кредита наба-
вили један апарат „Блерио” са једним
паром крила, једносед са мотором „Гном”,
50 РН, два двоседа „Блерио” са мотором
исте марке од 70 коњских снага и три
„А. Фармана”, двокрилца, двоседа, са
мотором „Рено”, 80 РН, они су се, преко
Италије, Црне Горе и Солуна вратили
у Ниш, почетком 1913 г. Поред наших
авиатичара ангажована су и четири
Француза, за које су набављени апара-
ти „Депердисан” са мотором „Гном”, 80
РН. Први аеродром уређен је на Тру-
палском Пољу, код Ниша. Одмах затим
је основана прва ваздухопловна коман-
да у Нишу. Командант је био инжињер-
ски мајор Коста Милетић. У саставу је
имала аеропланску ескадру од девет пи-
лота, три механичара и осам апарата
набављених у Француској (три „Блерио”,
три „Фармана” и два „Депердисана”),
2 заплењена од Турака R.E.P. и „Дукс”,
добијен од једног руског друштва. Овој
аеропланској ескадри, чији је командант
био поручник Јован Југовић, било је
придодато и балонско одељење. Као за-
себна јединица у оквиру ваздухопловне
команде функционисала је голубија ста-
|
