(Далеко, далеко да ми је да бежим...)

Извор: Викизворник
Наоколо гора свуда...
Писац: Милорад Митровић





        
* * *

                                          Војиславу
Далеко, далеко да ми је да бежим
У предео неки, и сâм не знам куда,
И под јасним небом и зрацима свежим
Да се тихо губим к'о ледена груда
Под пролећним дахом . . . Ја замишљам сада:
К'о јелова шума нада мном се нише,
Шуми песма горска, а кроз лишће пада
Зрак румен и златан од сунчане кише,
И над травом лебди . . . И по крају целом
Цвеће нешто шапће са сузом на лицу.
А ту је и Она — у оделу белом,
Поред мене клечи, и последњу жицу
Са уздахом кида. А ја мрк и ледан.
Мој се поглед диже горе, небу, више,
И под небом гледам на дах плави један,
И умирем тако, тихо, тихо, тише . . .



Извор[уреди]

  • Милорад Ј. Митровић: Песме, СКЗ, Београд, 1910, стр. 28


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милорад Митровић, умро 1907, пре 117 година.