Чујте Срби! Чувајте се себе (А. Рајс)/0.1

Извор: Викизворник
ЧУЈТЕ СРБИ! ЧУВАЈТЕ СЕ СЕБЕ
Писац: Владимир Стојанчевић


РЕЦЕНЗИЈА НА СПИС:


Др Арчиблд Рајс: "Чујте Срби"
Академика Владимира Стојанчевића
17. јануар 1997. Београд

Рукопис "Чујте Срби!" је из посмртне оставштине чувеног Швајцарца — професора Универзитета и криминалистике — учесника у рату Србије 1914 — 1918. године и првих десет година на стварању Краљевине СХС. Сврха овог Рајсовог списа била је да српској интелигенцији, политичарима и држаоцима управе укаже на многе негативне појаве које су се јавиле у послератном животу, посебно у државној политици — а које су биле од погубног утицаја, или су то могле бити, на укупни потоњи развитак и народа и државе СХС.

Рајс је, отворено и оштроумно указивао на бројност и све већу укорењеност негативних појава, пре свега на корупцију, олакосмисленост и нерад у државној управи и судству, али и у једном кругу српске интелигенције. Он то није приписавао негативној основи народног карактера, већ послератним приликама које су изазвале деморализацију генерација изморених ратовањем и негативним утицајима — угледима који су долазили и са Запада и са Истока Европе. Упозоравао је Србе на овакве бројне негативне појаве, које су могле не само да компромитују представу о величини (наметнутог) ратовања српског народа за своју слободу и уједињену националну државу, већ и да — и јаким иностраним субверзивним утицајима — доведу у опасност и саме основе постојања слободне државе и српског демократског друштва, највећим делом састављеног од (честитих и родољубивих) сељака.

Иако неувијено и оштро писан, овај спис др Арчибалда Рајса је намеру да укаже на узроке и поводе великих поремећаја у послератном српском друштву, и да Србима представи опасности које их очекују (чак и у скоријој будућности). Такође, овај апел, настоји да спречи ерозију лепих представа о српском народу — за који каже да је народ изворне честитости, високог морала, неупоредивог јунаштва и високих карактерних вредности — која се почела стварати о њему у свету, обилно и вешто помагане и од његових ратних непријатеља. После бројних дела у којима је пред светском јавношћу, за време рата, бранио Србе од почињених, над њим, ратних злочина и геноцидне политике окупатора Србије, овим списом др Арчибал Рајс — са великим душевним болом — хтео је да упозори Србе да се олако не препуштају стихијама послератних прилика и негативног наслеђа рата и окупације, већ да разложно и реално раде на очувању оног што су стекли: тешко постигнуто и остварено ослобођење и уједињење свог народа.

Рајсов спис, можда ће се учинити и претераним у критици и изношењу негативних чињеница и карактерних оцена, некима чак и као директна (накнада) србофобија — што, никако, не би било ни тачно ни праведно. Рајс је био и остати, један од највећих, добронамерних и несебичних, пријатеља Србије и српског народа који је он уопште имао, у тешким данима првог светског рата, али и у послератном периоду. На његов, за неке крајње необичан и контраверзан спис "Чујте Срби" можда се може, најприкладније и за своје време целисходно, применити Доситејева провербијална мисао, да свака ствар вреди према користи коју је доносила (чинила), тј. да "сваки вешч има цену од ползе коју узрокује". На једној темељнијој историјско-психолошкој и историјско-социолошкој студији је да, у наше време, проценити и утврди тачност и објективност налаза овог Рајсовог, и данас актуелног, списа необичне садржине и поруке.

Препоручујем овај Рајсов спис за публиковање, са уверењем да ће корисно и вишеструко послужити.