Херцег Владислав/26
| ←Шести призор | Херцег Владислав Писац: Јован Суботић СЕДМИ ПРИЗОР |
Осми призор→ |
СЕДМИ ПРИЗОР
Кнез Санко дође и стане.
ХЕРЦЕГ (не видећи га):
Нема сада о што отимат’ се,
Паде царска круна са Лазаром,
А деспотска с високим Стефаном.
Јошт остаде једно Смедерево.
И то није њино већ султанско.
Остану ли, ил’ издаду ли нас,
И то мало све им је пропало,
Јер га само јошт због нас имаду;
Држе л’ с нама, само добит’ могу.
(Опази кнеза Санка.)
Шта је? Да л’ кнез Вукман одкуд није?
КНЕЗ САНКО:
Главом Вукман, сав упрашен с пута.
Жели одмах с тобом говорити.
ХЕРЦЕГ (весело):
Нека уђе, нека одмах уђе.
КНЕЗ САНКО (одлази):
ХЕРЦЕГ (к Воиславу и Алтоману):
Од овога све ће зависити:
Мир ил’ војну овај нам доноси.
(Гледи к вратима.)
|