Сонет - XVIII

Милутин Бојић

Сонет - XVIII Писац: Милутин Бојић

Сонет - XVIII

Ноћас смо чули Пана како рида,

Дршће у своме јадноме оделу,

Литију лета испративши целу,

Кô задњи херој војске која гине.

Он гледа како лишће киша кида,

Он зна да то је предговор опелу:

И њему спрема смрт одећу белу,

Но неће моћи никад да је скине.

Он хоће младост и румена крила

А ми смо брали цветове априла.

И он задрхта збуњен у том часу.

Кô борац хтеде достојно да падне

и смрћу песму о лепоти дадне:

Камени Пан се у рој звезда расу.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милутин Бојић, умро 1917, пре 106 година.