Смрт Османа Киталије
Вино пије тридесет хајдука,
О Петрову дану бијеломе
У зелену лугу посавскоме,
Међу њима Сава барјактаре,
Ајдук Сава на ноге скочио 5
Па прихвати шикајли дурбина,
Па се припе у врхове јели,
Пружи дурбин на четири стране,
Док угледа тридесет Турака.
Каки бјеху Посављани Турци, 10
Нема момка на ком’ нема тока,
А за појас двије пушке мале,
О рамену брешке и латинке
И од живе ватре џевердани,
Кад их Сава виђе барјактаре, 15
Па овако Сава помислио:
Боже мили на свему ти хвала,
Да дивнијех на Турчину тока,
Чини ми с за мене би биле!
Па се соко низ јелику спушта, 20
Тури дурбин, узе џевердана,
Близу себе Турке припуштио,
Таман пушку понудити шћаше,
Да убије турску буљубашу,
Док се Турчин из планине јави, 25
Па запјева што му грло даје:
„Побратиме, Сава барјактаре,
„Јеси ли се иђе догодио,
„Да прихватиш тридесет Турака,
„Да саставиш шесдесет ајдука? 30
„Ја сам добар шићар опазио,
„Што би наше шићарило друштво."
Сава му се из планине јави:
„Ко ме данас у планину тражи,
„Нека иде мене под јелику!" 35
Док ето ти турске буљубаше
И за њиме тридесет Турака,
Сви се с њиме поздравише Турци,
Па пред њима Сава барјактаре,
Ђе но Сава друштво оставио, 40
На ајдуке оком намагнуо,
Сви ајдуци на ноге скочише,
Сва се редом изљуби дружина,
Посједаше под танке јелике,
Тада Сава рече буљубаша: 45
„Побратиме Поросина Ибро,
„Ђе си болан шићар опазио,
„Да би наше шићарило друштво?"
А рече му Поросина Ибро:
„О Илину дану бијеломе, 50
„Наљећиће дели Китајлија,
„Да потврди на Зворнику града;
,,Ал’ залуду богом побратиме,
„Кад немамо у дружини друга,
„Да Осману стане на мегдана, 55
„За њ'га гвожђе ни олово неће!"
А да видиш Саве барјактара,
Он дохвати перо и хартију,
На кољену ситну књигу пише,
А посла је у Пиву крваву, 60
На кољено Пивљанину Бају:
„Побратиме Пивљанине Бајо,
„Како примиш књигу шаровиту,
„Поведи ми тридесет хајдука,
„Брже ајде Посавини равној, 65
„Јер сам добар шићар опазио,
„Наљећи ће дели Киталија,
„Наћераће девет мазги блага,
„Да потврди на Зворнику града;
„Не остави Лима од Приморја, 70
„Нек’ понесе дугу прекоморку,
„С којом орла бије под облаке,
„А бијеле међу очи Турке!"
Па кад Сава књигу начинио,
У дружину ријеч говорио, 75
„Да л’ је мајка родила јунака,
„Да прихвати књигу шаровиту,
„Да је носи уз Босну поносну,
„Док изиде на Ерцеговину,
„Да прегази Тару воду ладну, 80
„Да ]е носи Пивљанину Бају?"
Ал’ се момче у дружини нађе,
По имену Реновац Гаврило,
Соко Гајо са Жабљака бјеше,
Са Жабљака испод Дурмитора, — 85
Лако момче на ноге скочило,
Па у руке књигу дохватило,
Оде Гајо уз Босну поносну,
Док изиш'о на Ерцеговину,
Кад је био Тари води ладној, 90
Свратио се у Довољу цркви,
Те се моли Богу и закону,
Ради среће и својега пута,
Оставио два дуката жута.
И на Тари воду прегазио, 95
Док изиде на Језера равна,
Не шће свратит’ јунак до Жабљака,
Ни до своје од камена куле,
Но проћера у Пиву крваву.
И Пиву је воду прегазио, 100
Право иде на Бајову кулу,
Угле да га Пивљанине Бајо,
Па овако Лиму говорио:
„Побратиме од Приморја Лимо,
„Ево нама Реновац Гаврила, 105
„Да нам прича за наше ајдуке!"
Сретоше га под бијелу кулу,
Загрлише па се пољубише,
Тада рече Пивљанине Бајо:
„Ђе ли нам је Сава барјактаре, 110
„Је ли живо тридесет ајдука?"
Он му даде књигу шаровиту,
А кад Бајо књигу прегледао,
Додаде је Лиму од Приморја,
Лимо виђе књигу шаровиту, 115
Крстат барјак под кулу турно
И истури двије пушке мале,
Одмах паде тридесет ајдука,
Под Бајову од камена кулу,
Опреми се Бајо и Лимуне, 120
Па отале кренуше ајдуке
И сиђоше пивском манастиру,
Те се моле Богу по закону,
Ради среће и својега пута,
Оставише шесет маџарија, 125
Па на Пиву воду прегазише
И ето их на Језера равна,
Под Довољом Тару прегазише,
Свратише се у Довољу цркви,
Те се моле Богу по закону 130
И дарују свеце и ћивоте,
Ради среће и својега пута,
Оставише шесет маџарија.
Отле Бајо проведе дружину,
Докле сиде у Босну поносну, 135
Ђе је Гајо друштво оставио
И доведе тридесег ајдука,
А туј нађе шесдесет ајдука,
Пола Срба, а пола Турака,
Састаде се деведесет друга, 140
О Илину дану бијеломе,
Изидоше друму широкоме,
Похваташе метеризе тврде,
Да чекају дели Киталију,
Чекаше га три бијела дана; 145
Кад четврто јутро освануло,
Док ето ти дели Киталије,
На ђогату ноге прекрстио,
У руци му седевли тамбуре,
Ситно куца згодно попијева: 150
„Курво Једна Поросина Ибро,
„Јеси ли се с побром састануо,
„С побратимом Савом барјактаром,
„Немојте ми сјутра говорити,
„Нијесте се ниђе догодили, 155
„Не би прош’о дели Киталија,
„Ни проћеро девет мазги блага,
„Да потврди на Зворнику града!"
Тада рече Сава барјактаре:
„Ја ћу први у метериз тврди, 160
Са мојијех тридесет ајдука,
Ти до мене Поросина Ибро,
Са твојијех тридесет Турака,
До тебе ће Бајо и Лимуне,
Друштво им је ломно и уморно 165
„И сад браћо да га дрчекамо!"
Дочека га Сава барјактаре,
На њ’ га пуче тридесет пушака,
Ал’ на њему панцијер кошуља,
Олово му ништа не могаше, 170
У зенђије ноге увалио
У седло се добро утврдио,
Па потеже сабљу од појаса,
Посјече му неколико друга
„Стани Сава!" па му псује мајку, 175
Сава виче Поросину Ибра
И његово тридесет Турака.
Али викну дели Киталија:
„Стани Ибро курвино копиле,
„Зар се и ти туне придесио!" 180
Посјече му неколико друга.
А кад виђе Пивљанине Бајо,
Овако је Бајо говорио:
„Ђе си Лимо, Богом побратиме,
„Ти се хвалиш у нашу крајину, 185
„Ђе ти носиш дугу прекоморку,
„С којом орла бијеш под облаке,
„Удри данас дели Киталију,
„Њега гвожђе ни олово неће,
„Но га удри међу очи црне!“ 190
Пружи Лимо дугу прекоморку,
Па му палац на ослонац шкрину
И на табан жива ватра сину,
Добра пушка погоди Турчина,
Обадва му ока извадила, 195
Уграбише девет мази блага.
Поћераше уз Босну поносну;
Кад су били валовитој Дрини,
Ну да видиш Саве барјактара,
Он дозива ђемиџију Ибра: 200
„Побратиме ђемиџија Ибро,
„Доћерај ми до краја ђемију,
„Да превезеш деведесет друга
„Даћу тебе небројена блага!"
Превезе му деведесет друга, 205
Докле стиже Китић Ибраиме,
На вранчићу коњу од мегдана,
Па у Дрину наћерао вранца,
А пристиже Баја и дружину:
„Стани курво, Пивљанине Бајо, 210
„Јутрос си ми брата погубио
„И царево благо задобио!"
Кад га виђе Пивљанине Бајо,
Сва се редом разбјежа дружина,
Стиже Турчин на коњу гаврану, 215
Па угледа Реновац Гаврила,
Па га гађа пушком од очију
И сломи му ногу у кољену;
Рањен Гајо пушку прихватио,
Па он гађа Китић Ибраима, 220
Погоди га у чело бијело;
Турчин пада, а Гајо допаде,
Осјече му са рамена главу,
С њега скиде токе и оружје,
А појаха вранца од мегдана, 225
Па дозива Баја и дружину:
„Чекај Бајо, Богом побратиме,
„Не бојте се данас од Турака,
„Но да турско благо поћерамо!"
У планину благо ишћераше,— 230
Калпацима благо дијељаху
И одоше здраво и весело.
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
