Свети Сава (Змај)

Свети Сава  (1882)  Писац: Јован Јовановић Змај

Престо га је чекʼо, — он га није хтео;
Он је нешто више духом заволео.
Одазв'о се далњем лелеку и вриску,
Па је загрлио будућност Србинску.

Он се скромно сиђе с краљевских висина,
— Цвет жртвова плоду —
Он неће да влада, он хоће да служи,
Богу и — свом роду.

„Веру ћу да крепим, православље ширим
„Кроз ту маглу сиву.
„Темељ ћу да градим, цркву ћу да зидам,
„Али цркву живу!”
И та нам је вера спасавала оце
Од многе пропасти;
Та ће иста вера, — ох хвала ти Саво!
И унуке спасти.

Ал’ та вера не сме да буде без вида, —
Зато свети Сава још и школе зида.
„Има-л’ ока слепа, школа их отвара!
„Шаљ’те децу нека од њих људе ствара!
„Оно, што нас јача на путу поштења,
„Оно, што нас води заливу спасења,
„Оно што нам муку ублажава љуту,
„Што нам не да клизнут’ на стрмену путу,
„Оног светлог духа светле благовести,
„Што нас држе крепко на висини свести!
„Оно, што нас учи да трпет’ умемо,
„Оно, што нас диже да напредујемо,
„Што нам даје души, уму, срцу здравље,
„— То је српска школа, — то је правословље!”

То је Сава знао и пример нам дао.
Срећу нам је хтео, њојзи нас повео.
Одазв’о се далњем лелеку и вриску,
Па је загрлио будућност Србинску.

Круну није хтео, — није хтео славу; —
Али круна сама дође му на главу.
Он се хтео сићи свом народу ближе,
Он се хтео спустит’, — а тиме се диже.
Дух нас његов купи сред божија храма
Дух је његов звезда над нашим школама.

Савино су тело Турци сагорели,
И његов су пепʼо на ветар изнели, —
И где год је трунка пепела му пала,
Ту је нова љубав к роду засијала.

Данас цело Српство његов спомен слави.
„Ускликнимо с љубављу светитељу Сави!”

Извор

„Невен” Чика Јовин лист, 1882. Год. III, Бр. 1. Стр. 21–22.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Јовановић Змај, умро 1904, пре 122 године.