Раздраганој браћи
| Раздраганој браћи Писац: Јован Грчић Миленко |
Das Leben ist der Güter höchstes nicht.
Der Übel grösstes aber ist – die Schuld.
Schiller, Braul von Messsina.
Кривица, браћо, кривица, знајте,
На срце ва̑ља претешки кам;
У грудма руши животну снагу,
А рађа змије и отров сам!
Срце је гробље кад снаге нема,
А пак’о: снага кад му је квар.
Пазимо, браћо, да роду милом
Не дамо снагом мекушки дар!
Занат је стари што га терамо, —
Неслога, то је старински крас;
Покаж’мо слогом — е, то је ново —
Да нам је мио србински спас.
Зар осмех први лањског усхита —
Што сину красно, к’о сунчев сјај —
Да буде гласник кобна немара,
Да буде суза, да буде вај?!
Тешка је клетва народне сузе,
Још црње згађа својтину груд!
Зrазимо дакле неслогу — змију
Што срче снагу, а пљује студ.
Кривица, браћо, кривица, знајте,
На срце ваља ледени кам.
Румен на лицу, поносном, младом,
Нек нам је здравље, нек није срам!
У Пожуну.
Извор[уреди]
Јован Грчић Миленко: Целокупна дела, Библиотека српских писаца, Народна просвета, стр 27-28
|