Прехвала/41
| ←Четврти призор | Прехвала Писац: Јован Суботић ПЕТИ ПРИЗОР |
Шести призор→ |
ПЕТИ ПРИЗОР
Гора.
Жупан, Прахвала.
ЖУПАН (огледа се):
Где смо сада? Гора, свуда гора!
Да нам барем одкуд знаде казат’,
Је ли наша ил' је туђа?... Наша?
Како тежко човек заборавља!
Наша? Шта је под тим сунцем наше?
Да ми данас деси се умрети,
Небих им’о ни својега гроба!...
Пијена је отиш'о покушат’
Неби л’ дозно где се находимо.
Но нешто ми дуго не долази;
Бига ми се у срдце увлачи,
Да му с није што зло догодило.
Идем тамо на ону главицу,
Мож’ да ћу га прије угледати...
Ти остани овде. Седи мало,
Па се одмори... Не плаши се ништа;
Милена ће одмах к теби доћи,
Она оде мало међу дрвље,
Да потражи коју јагодицу...
А и ја ћу близу тебе бити...
Онде, видиш, на оној главици...
Седи... тако... (Пољуби је.)
Биће скоро боље
Мора бити... та имамо Бога!
(Оде.)
|