Попијевка Радића Вукојевића

Три ми копја ћераху Радића Вукојевића,

Доброга јунака,

Они ми га тјераху л'јепом зеленом планином,

Доброга јунака.

Нигдје ми га јунака достигнути не могаху.

Али ми се Радићу худа срећа догодила,

Небогу јунаку:

Коњиц му се попузе по трави по дјетелини.

Паде небог Радићу ничице на црну земљу.

Три га копја бијаху об једноме ударила,

И с њега ми свукоше до танке б'јеле кошуље.

Али ми се Радићу гусаром драго мољаше:

"Немојте ми махраме с б'јела лица подизати,

Да ми лице не изгрде сиви орли и вранови!"

Извор

• Народне пјесме из старијих, највише приморских записа, сабрао и на свијет издао Валтазар Богишић, Београд 1878, бр. 48.