Наход Симеон/15
- 9.
ПРЕЂАШЊЕ, ХАСАН
ХАСАН: Светла царице! Народ се купи и иште своју правицу. Без мушке главе царство бити не може, зато мене шиље.
ЦАРИЦА: Хасане, ти овде? Да Јања у море потоне, не може горе пострадати, него што ја страдам. (0тиде).
ЛАМБРА (за њом).
ХАСАН (Јамни): Чу ли, девојко? Ти си од робиња царичиних: није ли ти познат узрок њене нове туге?
ЈАМНА: О, јесте. Мени је добро познат, честити везиру. Но за тебе није пробитачно, да ову тајну разазнаш. Она ће теби шкодљива бити.
ХАСАН: О, кажи ми, тако ти тих лепих очију, млађана девојко! И ја ћу теби кадгод у помоћи бити.
ЈАМНА: Радо бих ти казала, чико; но врло ми те је жао. Твоје ће се срце већма батргати.
ХАСАН: Не мучи ме толико, лепа девојко, већ ми кажи, ако Бога знаш!
ЈАМНА: Е, кад си толико навалио, ево ти тајне: Моју царицу љубов мучи.
ХАСАН: Љубов!?
ЈАМНА: Јест, она је заљубљена.
ХАСАН (напрасно): У кога?
ЈАМНА: Не бој се, није у тебе. Други је предмет њене љубови. (Подругателно). Млада је, вели, још, да за старца пође. (У поласку тихо). Царица другога љуби. Благо мени, мој ће Синан бити! (Оде).
ХАСАН: Ха, гујо, то ли је твоја жалост! Мој труд да забадава буде? Чекај! (Пође к царичиној соби). Не, змију морам тражити, која се тако улагати знала. Њој најпре главу да размрскам, па ћу лако к намери доспети. (Отиде).
|