Натпис („Легенде Векова“)
| Натпис (Inscription) (1903) Писац: Виктор Иго, преводилац: Сима Пандуровић |
(Девет стотина година пре Христа.)
Ја, краљ Меса, лежим испод ове плоче.
Меса шуме борја први сећи поче,
И афричку варош Бал-Меон сазида.
Од дрва и цигле беше грађа зида.
Да сваки мој човек — ја сам затим реко —
Направи крај куће удубљење неко,
Пошто два месена пада киша зими.
Најзад, нема лʼ жита, да довољно прими
У храни и стока, и свиње, и стадо,
Нарочит им око за све ово дадо.
Рекох да се кула, врата зидат даду.
За Астартину сам борно се владу.
Бог Кемос је мени у боју помого,
Кад сам са Јудејом борно се много.
Он Астартин муж, а мени отац беше.
Људи ми да граде Ароер доспеше.
Ја сам бно добар: народ око трона
Хваљаше ме: бејах краљ војске Дибона.
Што пред смрћу пије, појућ песме чиле,
Крв од орда меша с млеком од камиле.
Ја проходих свуда, краљ, корака смела,
Под Кемоса крилом, Астарте и Бела.
То су четир звезде краља свих свемира.
Мој је пут под земљом од Ура до Тира.
Кемос рече: „Узми Небо Израиљу!“
Ја сам увек ишо божанскоме циљу.
Сада, мог живота угашен је пламен.
Сви морате, знајте, штовати мој камен,
И пред гробом овим приносити жртве:
Јер из Неба све сам послао у мртве;
Гавранима прним ја сам храну даво,
Ја сам голе жене на тргу продаво:
Слони ми ношаху све нове и нове
Пљачке: сву сам децу распо на крстове;
Десница ми збриса сва ниска племена;
Градовима дадох стара им имена.
Извор
[уреди]1903. Српски књижевни гласник, књига VII, бр. 8. стр. 594.