Муж на свадби своје жене
Која звијезда прво излазила?
Ил Даница, или Преодница?
Даница је прво излазила,
Надвила се над Ерцеговину,
Изазива Ерцега Стевана: 5
„Дер, изађи Ерцеже Стеване!
Дер изађи, да ти нешто кажем:
Право пиши момке у солдате -
Ђе је један, не уцвили мајке,
Ђе су по два, не растави браће, 10
Ђе су по три, узми по једнога!”
То Ерцеже послушао није;
Ђе су по три, није ни једнога,
Ђе су по два, раставио браћу,
Ђе је један, уцвилио мајку. 15
Узе Марка, мајчина јединца;
Прати мајка, до девет конака,
Мила сеја, до сињега мора,
Вјерна љуба, докле тече пута.
Кад су дошли на растанак млади, 20
Онда Марко љуби говорио:
„Ој Љубице, моја љубо драга!
Чекај мене девет годин дана,
И десете четири мјесеца;
Кад настане четири мјесеца, 25
Онда се ти преудаји љубо!”
То је љуба Марка послушала;
Чекала га девет годин дана,
И десете четири мјесеца;
Кад настала четири мјесеца, 30
Онда му се преудала љуба.
Нујан Марко по војници ода,
Нујан ода, нујна коња вода.
Питају га сва редом господа:
„Што ти Марко по војници одаш?” 35
Њима Марко нујан одговара:
„Не питајте, сва редом господа,
Што ја нујан по војници одам,
Нујан одам, нујна коња водам;
Моја ми се љуба преудала, 40
Остала ми саморана мајка!
У мене је зелена ливада,
Сутра ће је косци покосити,
Неће знати које међа моја;
Моја мајка стара и нејака, 45
Неће моћи водице донијети,
Камо л мали ручак однијети:
Сека ми је млада код оваца,
Неће моћи овце сачувати!”
Ал говоре сва редом господа: 50
„Спреми Марко свога коња врана,
Па ти ајде својем бијелом двору!”
То је Марко једва дочекао,
Па он оде преко поља равна,
Кано звијезда преко неба сјајна! 55
Кад је дошо зеленој ливади,
У ливади сека код оваца:
„Бог помого, секо код оваца!
Ђе су ваши кићени сватови?”
„Ено свата у доњој собици! 60
Имала сам браца јединога, ^
И њега су на војску узели?”
Оде Марко својем бијелом двору -
У двору му стара мила мајка:
„Бог т’ помого, стара мила мајко! 65
Ђе су ваши кићени сватови?”
Одговара стара мила мајка:
„Ево свата у доњој собици!
Имала сам сина јединога,
И њега су на војску узели!” 70
Оде Марко на кнежева врата,
Па говори Марко на вратима:
„Је л’ слободно прстом покуцати?”
„Је л’ слободио ‘вамо улазити!”
„Слободно је вамо улазити!” 75
„Слободно је прстом покуцати!”
„Је л слободно чашу наздравити?
„Слободно је чашу наздравити!”
„Је л слободно љубу пољубити?”
„Не слободно љубу пољубити!” 80
Ал говори ђувегија Марко:
„Гњездо вила тица ластавица,
Гњездо вила девет година дана,
И десете четири мјесеца,
Онда га је стала развијати!” 85
Ал говори прелијепа љуба:
„Идте свати, куд је којем драго,
Ево мога Марка лијепога!”
