Марко Краљевић и гавран

Извор: Викизворник


Марко Краљевић и гавран

Сјајно копље у планину сјаше,
Подањ Марко болан боловаше,
Црн му вране тица долазаше,
Бона Марка у планину вида:
Њему у кљун воду доношаше, 5
Од крила му лада направљаше.
Онда вели сабља Краљић Марко:
”О, за Бога, враен тица црна,
Какво сам ти добра учинио,
Те мо бона у планину видаш?” 10
Вели њему тица вране црна:
”О, Богу ти, Краљевићу Марко,
Добро си ми веље учинио –
Знаш ли, Марко, није давно било,
Кад погибе царство на Косово, 15
Ми бијасмо тице попадале
По широку пољу Косовоме,
Ви нагнасте тридесет банова,
Ви тридесет хата великијех,
Ми бијасмо тице попадале 20
И бјесмо се тада погојиле
Од доброга јуначкога месе,
Сва ни брчна попадаше перја.
Сваки свога згазио гаврана,
Ја се нагнах под Шарчића твога, 25
Па ме не шће погазити Марко,
НО се саже па ме доватио,
Понесе ме у бојали кулу,
Ту ме даде остарелој мајци,
И овако бесједио њојзи: 30
,Стара мајко, аманет ти тешки,
Све ми рани црнога гаврана,
Све га месом јагњећијем рани!’
Ту ме мајка добро месом рани,
Док ми брчна перја ударише 35
И тадер ме пушти у планину
Куд су мени дружина остала!”
И ту Марка у планину вида,
Док је Марка извидао дивно;
Пошто га је извидао дивно, 40
Овакоје бесидио Марко:
”Ајде с Богом, побратиме вране!
У неђељу која прва дође
Оће свати Ђулагића кренут’;
У суботу која прва дође 45
Ја ћу поћи насред друма пута
У сомину зелену планину,
Дочекаћу свате Ђулагића,
Оћу тебе сигурати меса!”
То не било доба николико, 50
Данак прође, док субота дође,
Ето Марка у Сомину тврду,
Ту дочека свате Ђулагића,
Удари им Марко у планину,
Посјече им три стотине свата 55
И оте им лијепу ђевојку,
Доведе је у Прилипу равну,
Покрсти је, привјенча је за се.
Пошто ти је привјенчао за се,
Извезе је на нове таване, 60
Ту лежали док огрија сунце.
Кад истече сунце од истока,
С истока је добро јутро звала,
Мушкарцима на обрадовање,
Ђевојкама да се поудају, 65
Невјестама на јашиковање,
А бабама да о души раде.
Старе бабе о души не раде,
Но гледају што но чине млада –
Ђаволи им понијели душе, 70
Штоно старе о души не раде,
Но гледају што не младе раде!