Из Шембоја топи ударише,
Шембоју се врата отворише,
из Шембоја свати изјездише.
Чији свати, чија ли дјевојка?
Сватови су Рустанбеговића, 5
а дјевојка Ихтијаровића.
Проговара стари Ихтијаре:
"Пријатељу, Рустанбеговићу,
добро пази моју јединицу,
јединицу, моју мезимицу! 10
Кад будете близу воде Саве,
ако буде Сава вода дошла,
пиши мени листак књиге б'јеле,
да ти шаљем орахове лађе,
и у лађам весла шимширова." 15
Отален се свати подигоше.
Кад су били хладној води Сави,
дошла Сава од бр'јега до бр'јега,
не да Сава на се ни гледати,
камо л' коме преко себе проћи! 20
Коњи плахи, а јунаци пјани,
натјераше преко воде Саве,
све потону мало и велико.
Да је коме стати, погледати,
како тоне дјевер и невјеста: 25
дјеверовска диван-кабаница,
невјестина срмали тканица;
дјеверовски калпак и челенка,
невјестина крмзли хаспурлија!
Сви сватови на дно потонуше, 30
а најпосље дјевер и невјеста.
