Закон о примени Закона о одбрани у условима непосредне ратне опасности или ратног стања (1994)

Извор: Викизворник
Овај пропис је престао да важи!



ЗАКОН О ПРИМЕНИ ЗАКОНА О ОДБРАНИ

У УСЛОВИМА НЕПОСРЕДНЕ РАТНЕ ОПАСНОСТИ ИЛИ РАТНОГ СТАЊА


Члан 1.

Закон о одбрани примењује се и у условима непосредне ратне опасности и ратног стања, ако овим Законом није другачије уређено.

Члан 2.

Оружане снаге Републике Српске (у даљем тексту: оружане снаге) чини Војска Републике Српске (у даљем тексту: Војска), и јединице Министарства унутрашњих послова Републике Српске (у даљем тексту: јединице полиције).

Члан 3.

Председник Републике, врховни је командант оружаних снага.

Врховни командант оружаних снага формира Врховну команду.

Врховна команда разматра и утврђује предлоге у вези са руковођењем одбраном и командовањем оружаним снагама и другим питањима из области одбране и безбедности земље, из надлежности председника Републике.

Врховну команду сачињавају: потпредседници Републике, председник Народне скупштине Републике Српске, председник Владе Републике Српске, министар одбране и министар унутрашњих послова.

Члан 4.

Председник Републике одређује органе за руковођење припрема становништва и територије за одбрану и обезбеђење потреба оружаних снага у окрузима и општинама, утврђује њихов састав и прописује њихове задатке у условима непосредне ратне опасности и ратног стања.

Члан 5.

Влада Републике Српске (у даљем тексту: Влада) у непосредној ратној опасности и ратном стању:

1) обезбеђује оптималну величину људског и материјалног потенцијала за вођење оружане борбе, у складу са одлукама врховног команданта оружаних снага;
2) утврђује критерије о стављању у функцију вођења рата материјалног богатства Републике, других државних ресурса и средстава и имовине предузећа и других правних лица и грађана;
3) обезбеђује сигурне изворе и задатке за обезбеђење неопходних материјалних средстава за вођење оружане борбе;
4) утврђује економске мере на обезбеђењу материјалних и финансијских потреба одбране, а посебно оружаних снага;
5) наређује евакуацију одређених категорија становништва из угрожених подручја;
6) наређује измештање капацитета војне привреде и других привредних капацитета од значаја за одбрану из угрожених подручја и одређује локације за рад тих капацитета;
7) утврђује организацију рационалног снабдевања и доноси акта о обавезном откупу, реквизицији и другим материјалним обавезама предузећа и других правних лица и грађана у одбрани.

Члан 6.

Војна обавеза у непосредној ратној опасности и ратном стању је општа обавеза за све војноспособне грађане од навршених 17 година старости до 55 за жене и 60 година за мушкарце.

Члан 7.

Радну обавезу у ратном стању извршавају сви радно способни грађани старији од 16 година.

Члан 8.

Материјалну обавезу у ратном стању извршавају предузећа и друга правна лица и грађани у складу са прописима Владе и актима Министарства одбране.

Члан 9.

Обавези учешћа у цивилној заштити подлежу сви радно способни грађани и војни обвезници распоређени у органе и јединице цивилне заштите.

Члан 10.

За извршавање повремених послова и задатака за потребе оружаних снага и друге потребе одбране у свим општинама формирају се јединице радне обавезе.

На пословима из претходног става могу се ангажовати и јединице цивилне заштите.

Члан 11.

Неизвршавање војне, радне и материјалне обавезе и обавезе служења у цивилној заштити представља кривично дело и санкционише се у складу са законом.

Члан 12.

Овај закон ступа на снагу даном објављивања у „Службеном гласнику Републике Српске“.


Ст. пов.
Број: 02-1510/94
24. новембра 1994. године


Председник
Народне скупштине
Мр Момчило Крајишник, с. р.

Извори[уреди]

  • „Службени гласник Републике Српске“, број 1/94 — посебно гласило