Ova stranica je lektorisana
— 61 —
Dođe sobarica, — njeka vitka djevojka.
— Zovnite kuvaricu, — reče joj gospodar i poče hodati po trpezariji.
Nakon njekoliko uđe gojazna sredovječna žena.
— Šta ćemo imati za ručak? — zapita on.
— Milostiva mi nije ništa naredila . . . Znam samo da treba posno, ali ne znam šta ću.
— Što god hoćete, — reče Mileva ne obzirući se.
Kuvarica ih ostavi slegnuvši ramenima, a Brane obgrli ženin struk, te je nježno odvede do naslonjače.
— Nemoj tako! — veli joj on. — Obećala si mi, da ćeš biti mirna.
Žena zakloni lice rukama, pa, uz silno jecanje zamaha glavom, kao da hoćaše reći, e je tuga jača od njene volje.
Brane nastavi:
