Ova stranica je lektorisana
— 57 —
— Eto, sad razumiješ! Njemu nije trebalo da ide u smrdljivu bolnicu, ali on hoće. I kaže: lipsao pas ili čovjek, sve jedno! I vidi nesretnik svoj kraj i žalost, a neće da se sa svijetom rastane u, roditeljskoj kući, . . . u mom zagrljaju, . . . pored voštanice i mojih suza i mojih molitava, kao i majka mu! . . . „Na što to“, kaže . . . Neće da hrišćanski umre!... O, kazne božje na nas, kakav ovo naraštaj nastaje! . . . I nesrećni otac i hrišćanin obori nisko svoju sijedu glavu, kao da metaniše. Bili smo već na vršku brda, odakle za četvrt časa stigosmo u X***. Ja iskočih turivši Stevanu u ruku više od pogodbe . . .
