— 56 —
— A ne! On će se, pomoću božjom, vratiti na dobar put! ako Bog da! (On se prekrsti). Nego Mladen me ubi, — ubi me!
— Nemojte tako!
— Ne bih, da mogu drukčije!... Mladen je svršio gimnaziju ovdje u K. Ja sam hotio da uči prava, a on hoće medicinu. Hajde, de! Otide u Beč. Vrati se poslije dvije godine, bolan prebolan. Muka moja i njegova prosta mu bila, blagoslovena mu bila, Bog mu je naknadio, ali on kaže o oprosti Gospode! — da nema Boga, da nema duše, da je sve veštastvo!
Umuknu podulje.
— Kakvo veštastvo, molim te! preuze pop jačim glasom i diže glavu . . . Zar da ljudi žive kao stoka! Ako je to, . . . ako je tako, onda su nam škole na zlo. Zar mi Srbi . . ., ali ostavimo to, jer danas ima i popova, koji tako misle.
— Na žalost! dodadoh.
