— 25 —
— Meni i mojoj babi litar je dosta! A što ćemo? To nam je toliko, da pomalo uživamo!
Čiča se smijao, ali mu oči plakahu — nije bilo vidjeti u njima suza, ali mu izraz bješe plačan. Protegljasti obrazi, dobro izbrijani, bijahu nagnuti, ispijeni; brkovi prosijedi, duguljasti; zubi crni. Odjeven je bio gospodski, u „kompletu“ pepeljave boje, sa dobro ukrućenom, čistom košuljom.
— Tako, čiča, tako pravo imate! veli Dušan praštajući se.
- Hajte zbogom! Laka noć! Idete na čašu piva, dabogme!
— Siromah! rekoh ja, pošto se odmakosmo . . . I taj pored svega „uživanja" nosi ružno breme! . . . A reci mi, molim te, ko je onaj bolesni Grujica, što nas onako ljubazno pogleda?
— On je ćak učiteljske škole. A onaj drugi što se pod česmom pljuska, on je bogoslov. Oba su Ere (Užičani). Baba, kod koje
