Ова страница је лекторисана
ĐAVOLICA.
U paklenoj njenoj slavi,
Kad joj zgleda divno lice,
Na sve muke zaboravi.
Ničice se pred njom baca,
Pa je moli grešnik grubi:
„Oh, anđele! Čuj, nagni se!“
Al taj bi je — da poljubi.
A ona se smeši milo,
— Pogle samo vraškog plana —
Okom pali, kretom draži,
Namiguta prefrigana.
Pa mu tepa glasom mekim,
Glasom, koji krv mu muti:
„Pričekaj me, dok se vratim,
Doći ću ti... Doći ću ti...“
I on čeka, čeka, čeka,
O dražima njenim sanja,
Sav mu pak’o hladan posta,
A izgore od čekanja.
Čeka, čeka, a čekanje
Užasnih ga muka staje,
To čekanje, teško njemu,
Večno traje, ne prestaje.
Đavolica ide dalje,
Pak’o ravnih muka skriva,
U sićušnim grešnicima
Ne zna dugo da uživa.
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jaša Tomić, umro 1922, pre 104 godine.
|
