Ова страница је лекторисана
ĐAVOLICA.
Đavolica bajna, mila,
Po širokoj stazi šeće.
Široki su tamo puti,
U raj vode, uski, mali,
Ali to ste nasigurno
U ’vanđelju pročitali.
S obe strane puta njena,
Sred onoga večnog plama,
Grešnici se hiljadama
Previjaju u mukama.
I njojzi je toplo zdravo,
Znoj joj teče s čela, s lika;
Al’ što mari, kad uživa
U tom jadu od grešnika.
Zapazi je mnogi, mnogi,
Sav uzdrhti kao prutak,
Sklapa ruke, pa je moli:
„Ustavi se, za trenutak!
... Nagni mi se, oh, nagni se,
Da s plamena tvoga čela
Na usne mi suza kane
Samo kaplja znoja vrela!
Oh, nagni se, da s’ rashladim!“
Ali zalud moli, čeka,
Đavolica tek se samo
Iz sve duše — zacereka.
Neki opet, kad je vidi,
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jaša Tomić, umro 1922, pre 104 godine.
|
