Ова страница је лекторисана
ĐAVOLICA.
„Na sigurno ne znam reći...
Možda kad ga tuga svali,
Da imade, na kome će
Zlobno srce da iskali.
Il’ mu radi kujne treba,
Ili možda — i to biće, —
Da bi vol’o iza sebe
Da ostavi đavolčiće.
Ko će znati, šta ko hoće,
Ko će znati, šta kog boli?
Iz ravnoga uzroka se
Žene ljudi i — đavoli.“
„Avaj, Bože, pa kakva je!?
Da l’ joj pak’o s lica sija?“
„Svetiteljka nije lepša,
Nit grlica pitomija.
Ni po licu, ni po kretu,
Ne vidi se na njoj pak’o,
Al’ već to su stare stvari,
I na zemlji — to je tako.“
„A kakva joj toaleta?
Da li samo svilu bira?
Je l’ i ona pomodarka?
Da l’ se često dekoltira?“
„Dopustite, od uvek je
U tom paklu toplo zdravo;
Zamislite tešku svilu —
|
Ovaj tekst je u javnom vlasništvu u Srbiji, Sjedinjenim državama i svim ostalim zemljama sa periodom zaštite autorskih prava od života autora plus 70 godina jer je njegov autor, Jaša Tomić, umro 1922, pre 104 godine.
|
