s toga što sam Musaki nije baš najpouzdaniji svedok, treće što je na zapadu ta reč vrlo neodređeno upotrebljavana, i četvrto što se jedan stran pisac i u stranim, zapadnim izvorima, upotrebljena reč, nikad ne može navoditi kao dokaz da je što i u samom narodu srpskom tako bilo, t.j. da je ona zemlja zvana Bugarskom. Mi smo već ukazali na to, kako baš u sred Makedonije ni danas nimalo i nikakve sumnje u narodu nema gde je Bugarska, kao i na to da onamonji narod Bugare zove sa svim drukčijim imenom – Šopovima.
Sva ova fakta i činjenice kazuju, čini nam se, jasno, da se značenja prostote koja nesumnjivo postoje u rečima bugar, bugarin, bugariti, bugarštica, najbolje i najprirodnije objašnjavaju vezom s latinskom reči vulgarus. Na osnovu toga i mi, s g. Srećkovićem, držimo, da im u njoj valja postanak u srpskom jeziku i tražiti.[1]
Ali mi smo videli da u reči bugariti osim značenja pevati proste, narodne pesme, ima još i značenja zapevati, jadati se. Tako isto videli smo da reč bugarštica ne znači samo prostu, narodnu pesmu, no i tužbalicu,
- ↑ Uporedi s ovim: Budinъ, Bъdinъ, Vidin.
