5
ćemo videti, idu čak tako daleko da i samu nauku kvare, koče i zloupotrebljavaju...
Takve misli su i nas nagnale da uzmemo pero, i da o ovom zaista tugaljivom pitanju i mi kažemo koju reč. Još napred izjavljujemo da ni iz daleka ne pretendujemo da svestrano i potpuno pretresemo ovo pitanje, koje ima da rešava i etnografija, i istorija, i lingvistika, pa, na posletku, i politika. Mi ćemo se ograničiti više manje samo na neke kritičke primedbe onoga što je do sad o tom rađeno, a našim naučnicima i Akademiji ostavićemo (ako oni nemaju preča posla?!), da skupljanjem nove građe sa svom ozbiljnošću i naučnošću uđu u pravi posao i izrade ga onako kao što su Vuk i Daničić svoj posao uradili.
I.
Prvi, koji je pred naučni svet tako da kažemo izveo Bugare i predstavio ih, bio je otac naše nove književnosti Vuk Stefanović Karadžić. Do njega naučni svet o Bugarima i bugarskom jeziku nije znao ništa. Šlecer je čuo bio samo da ima Bugara i mislio je da treba napisati bugarsku gramatiku i rečnik (1771. g.), Dobrovski je 1814. godine smatrao da je bugarski jezik samo jedno narečije srpskoga jezika, a Kopitar
