Na posletku da spomenemo kako g. Drinov postupa i s Vukom, kad u njemu čega neprijatnoga za sebe nađe. Poznato je kako Vuk saopštava da se na Cetinju razgovarao s dva Dabranina i šta on veli o tome. G. Drinov, da bi pobio značaj ovoga Vukovoga saopštenja, na str. 17. svoga prvoga članka veli, kako su se onda mnogi Bugari izdavali za Grke a često i za Srbe, pa dodaje da „k takim subjektima valja pribrojati i ona dva Dabranina što su s Vukom razgovarali i uveravali ga da u njihovoj zemlji žive Srbi.“ I u primedbi: „g. g. Milojević, Srećković i njihovi poslednici pridaju veliku važnost ovome izvešću, ne obraćajući pažnje na to da se Vuk sa svim drukčije izrazio o jeziku moskopoljskoga spomenika.“
Na ovo ćemo mi samo toliko primetiti da je Vuk Dodatak svoj pisao 1822. godine, a da je ovo kazao posle dvadeset i trideset godina, kad je očevidno i više i bolje znao mnogo što šta. Posle ove male primedbe mi ćemo pustiti samoga Vuka da govori. On o toj stvari govori na dva mesta: u svom Kovčežiću i u svom Rečniku. U Kovčežiću, na str. 1., čitamo ovo: „Upravo se još ne zna, dokle Srba ima u Arnautskoj i u Maćedoniji. Ja sam se na Cetinju razgovarao s dvojicom
