jer V. Kačanovski je očevidno rđavo zapisivao svoje pesme“ (P. Draganov, Izѣstiя, 1888, sv. za mart, str. 169.). Draganov ove zbornike stavlja u isti red, u koji dolaze i Milojevićevi. Da bog me da to g. Drinov nigde ne kazuje, a poziva se na njih kao na najsigurnija i najpouzdanija svedočanstva. On samo sumnja na Milojevića i na – Jastrebova!
Da se, pak, vidi još jedan primer postupanja g. Drinovljeva u ovim pitanjima, mi evo navodimo jedan ogled kako on citira druge pisce.
G. Lj. Stojanović, u svojoj recensiji, nije obratio pažnju na jezik pesama Jastrebljeva zbornika, te je za to g. Jagić, urednik Arhiva, dodao g. Stojanovićevoj recenziji ovu primedbu od svoje strane:
„G. referenat propustio je da bliže dodirne jezičku stranu materijala u gornjem delu, a među tim knjiga g. Jastrebova i u ovom pogledu nudi mnogo značajnoga. Saopštene pesme mogu se, po jeziku, obeležiti od česti kao srpske, od česti kao bugarske (makedonsko-bugarske), ali opet ostaje jedan ne mali deo pesama, u kome se jezik ne može drukčije karakterisati no kao prelazni dijalekat od srpskoga k bugarskom ili kao jedna mešavina bugarskoga i srpskoga. Na vrlo mnogo se mesta opaža pretežnost srpskoga u leksikalnom i
