77
nost koja sakati i nepouzdanim čini svaki naučan rad i onih ljudi, koji su daleko od svakih aspiracija nacionalnih. Otuda dolazi da Bugari, želeći i sami pokazati ono bogatstvo narodnih umotvorina koje je iz srpskoga naroda izneo Vuk i drugi, a koje još nije iscrpljeno, prilaze poslu sa svim nenaučno i lako, pa kupeći pesme i narodne umotvorine iz spornih zemalja, koje se jezikom i običajima nesumnjivo razlikuju od njihovih čisto bugarskih zemalja, po svedočanstvu pisaca i ljudi koji vrlo blisko Bugarima stoje, kao npr. Ireček, doteruju ih i kvare, prema jeziku stranom tim zemljama. Na posletku otuda dolazi da nauka ne može da čini tako potrebna i tako neophodna sigurna upoređenja jezika i običaja po raznim krajevima balkanskih slovenskih zemalja.
I pomenuti zbornici Kačanovskoga i Čolakova su iz istih krajeva: prvi iz Šopluka, a drugi iz Niša i Đustendila. O njihovu naučnom dostojanstvu evo kako se izražava čovek, koji za celo ne štiti nikakve srpske aspiracije: „u Čolakova su pesme izdane „nebrežno i hudo.“ Zapadno-bugarski zbornik Kačanovskoga je gotovo isključno šopski...... samo se mora vrlo žaliti, što u ovom akademskom izdanju ima neobično mnogo pogrešaka,
