tičkim dijatribima i da ne govorimo) svoje lepo delo pretvorio u jedan magacin, u kome je i pravi i lažan espap tako ispreturan da savesnom geografu veliku smotrenost nalaže. Druga je što mu je karta, prema delu, vrlo prazna, tako da nema ni onih topografskih imena koja se u knjizi nalaze.“[1]
Po Josipu Mileru, koji je u Dabru bio i bavio se 1842-3 godine (dakle pre Grigorovića, koji, u ostalom, u Dabru nije ni bio), u vilajetu Rumili Walessi ima ovih naroda: Turaka, Škipetara (Arnauta), Srba, Cincara, Grka i Jevreja. O Srbima, u onim krajevima, Miler ovo veli:
„Sastavni deo velike jevropske porodice naroda, od svoga maternjega stabla odvojen čeir vekovnim pritiskom, neprijateljskim susedima i visokim planinama, i opet veseo, dobrodušan, smeon, okretan, čuvajući svoj živ i sujeveran slovenski karakter, mnogo slobodniji od uticaja sveštenstva no Gege, ponosit na svoju istoriju puni velikih dela njegovih starih, među kojima Kraljević Marko i dug niz srpskih kraljeva figuriše, ovaj narod živi u najseverozapadnijim i u istoč-
- ↑ Ovo što Šafarik govori naveli smo za to, što se g. Ofejkov često poziva na Ami Buea.
