Prilično vremena ima već kako vode Srbi i Bugari među sobom spor o Makedoniji. Istorija toga spora svedoči da su ga najpre izazvali Bugari svojim preteranim težnjama i zaktevima. I redovi ovi, nadamo se, posvedočiće to. Upravo može se reći da su Srbi obratili pažnju na to pitanje tek onda, kad su Bugari, u suvišnoj revnosti svojoj počeli dirati čak i u ono što očevidno nije njihovo, i kad su počeli sporiti čak da Srbi žive i u Staroj Srbiji. Nova literatura bugarska, koja se iz pepela digla tek od trećega decenijuma ovoga veka, sva je iz reda zauzeta tim pitanjem i zaražena tom šovinističkom mišlju. Neke prilike, koje imaju svoga osnova u pogodbama njihova preporađanja i stihijama koje su složile njihovu narodnost i njihov jezik, išle su na ruku razvitku toga šovinizma.
U tom je uzorok što Bugari svoj pravi jezik, i svoju pravu otadžbinu i ne ispituju, no se samo bave Makedonijom i Šopovima. Tako je ponikao fakat, da dok su oni za pedeset godina naslagali čitavu gomilu povremenih izdanja i drugih spisa o makedonskom govoru, pesmama i narodu, mi imamo jedva dva tri pis-
1*
