65
eno još žive u sred prestonice kneza Lazara, u Kruševcu. Isto tako neće biti da je i sos „čisti bugarizam,“ jer Bugari kažu sъ i sъs.
Kad smo već na nabrajanju ranijih radova po etnografiji Makedonije, da spomenemo ovde i Josipa Milera, koga g. Drinov „slučajno“ ne pominje, a koji je, među tim, prvi od jevropskih učenih ljudi bio u Dabru i svoja posmatranja izložio u već pomenutoj knjizi svojoj. Josip Miler je, kao lekar, bio duže vremena u zapadnoj Makedoniji i vršio je dužnost sanitetskoga komesara u Albaniji i Rumeliji. U predgovoru ka knjizi mu P. J. Šafarik hvali njegovu savesnost i tačnost, pa se dotiče i ranijih radova, naročito dela Ami Bueovog. O njemu se Šafarik ovako izražava: „I ovo valjano delo, pored svih svojih dobrih strana, ima dve mane. Jedna je, što marljivi i duhoviti pisac, koji se nešto suviše malo brinuo o stupnju dobrote (pouzdanosti) onoga što saopštava, ne daje izveštaj o geografiji ovih zemalja po svojim posmatranjama već upleće i tuđa saopštenja, stara i nova, na žalost često vrlo pogrešna, o predelima koje sam nije obišao, pa ih sa svojima tako stapa da je i samom stručnjaku teško se naći, i zlato od bakra razdvojiti. Time je on, kao i pogreškama druge vrste (o razvučenim poli-
