nekolikih pisaca, koji se tiču jezika i etnografije Makedonije, pa pominje Karadžića, Grigorovića, Verkovića, braću Miladinove i Hiljferdinga.
Kao što čitatelji već znaju mi smo ne samo pomenuli našega Vuka, nego smo još i ova mala razlaganja otpočeli njim i njegovim Dodatkom. Prema tom može se lako suditi s koliko se osnova g. Drinov poziva na Vuka. Ali mi tada nešto spomenuli iz Dodatka (jer mu onamo nije bilo mesto), a g. Drinov se baš toga dotiče: moskopoljske knjige. Da je spomenemo, dakle, ovde.
Vuk o njoj veli: „napisao ju je učitelj i sveštenik Danilo, Grk, štampana je prvi put u Moskopolju pre 60 godina (Vuk je pisao 1822 godine), a 1802. Godine preštampana je u Mlecima. U ovoj grčkoj knjizi ima nekoliko govora grčki, vlaški, bugarski i arnautski... može biti da je ovđe bugarski jezik čistiji nego i u kakoj dojakošnjoj knjizi, ali je grčkim slovima tako ružno i pokvareno napisano, da se ni ovim niko ne može polzovati kako treba.“ Eto šta Vuk kaže o Moskopoljskoj knjizi, pa čitaoci neka sude sad kakav je ovo dokaz, naročito kad se sete da Vuk u Dodatku sam priznaje da onda nije znao bugarski, što je u ostalom sa svim prirodno, jer
