55
što Miklošić na str. 588. Svoga Lautlehre veli o glasovima kj i gj: da očevidno stoje bliže srpskom nego bugarskom, - onda imamo ne samo sve glavne glasovne osobine današnjega srpskoga jezika zastupljene u jakoj meri u makedonskom govoru, nego i žive ostatke staroga srpskoga jezika. Mi naročito udaramo glasom na ovo sve za to, što ta jednovremena pojava sviju glasovnih osobina upravo i jeste najjači dokaz za ovo što rekosmo. I ako se neće ili ne može da uzme, da su to sve opšte starinske osobine makedonskoga govora, onda one bar jasno dokazuju, da se poslužimo izrazom g. Ofejkova, stari i vanredno jak i snažan, duhovni autoritet Srba u Makedoniji.[1]
Ali ovo još nije sve. Mi smo u makedonskom govoru našli neodređen način (i u Dabru i u Kratovu, a već severno i da ne govorimo); našli smo prilog sadašnjega vremena na ekьi i na ći; našli smo patronimički nastavak ikь (ić), koji je takođe karakterističan; našli smo ne samo severno od Skoplja i Šare no i južno (u Dabru) prvo lice u glagola na mo; našli smo svuda ličnu zamenicu ja, ti, on, i priloge i zamenice: ovde, ovako, kakov, svak, takov; našli smo u budućem vremenu, takođe svuda, mesto šte će i
- ↑ La Macédoine, str. 158-159.
