47
Mi smo na prvo mesto istakli glasovne osobine bugarskog jezika poglavito s toga, što su u opšte glasovi i zakoni koji njima vladaju najjača, najkarakterističnija i najstalnija osobina.
Toga radi da se zadržimo još malo na ovome.
Proces razvoja staroslovensskoga jusa, kome za osnovu služi praslovensko nasalno on, u bugarskom jeziku je išao, po Miklošiću, ovako: iz o je odmah postalo ъ, pa je onda nazal, u brzo po tom, otpao. U IX veku, u bugarskom, već vrlo retko dolazi nazal, a od toga doba nema ga nikako. Da je o još ranije prešlo u ъ vidi se po tome, što mu traga u bugarskom jeziku nikako nema: u bugarskom je, odmah iz jusa, postalo ъn, a zatim ъ.[1]
Dalje poluvokal ъ u bugarskom dolazi ne samo na mesto staroslovenskoga ъ i ь nego i na mesto neakcentovanoga a. Da ono dolazi i na mesto staroga e vidi se iz reči kamenъ, koja u bugarskom danas glasi kamъnъ ili kamъkъ.
Staroslovensko ѣ glasi već u starim spomenicama bugarskim kao čisto ja ili kao a: ljapota, krjapost, zvjare, trjava i. t. d
- ↑ Lautlehre, 34, 35, 93, 368.
